S obzirom da su zahtevi u procenama različiti i zavise od potreba klijenata, Modern Building Concept d.o.o. koristi istovremenu primenu različitih metodologija u procenama. Troškovni pristup, komparativni pristup i pristup kapitalizacije prihoda su tri najčešće primenjivane metodologije kada se radi o proceni tržišne vrednosti objekta. Međutim, svaka metodologiju u procenama u sebi nosi određeni vid pristrasnosti s obzirom na pretpostavke od kojih polazi, što utice na rezultate same procene. Konkurentnost kompanije MBC je u korišćenju dodatnih i alternativnih metodologija u zavisnosti od specifičnosti determinanti procene u cilju definisanja najpreciznije vrednosti datog objekta. Ovakav pristup je jedinstven na tržištima jugoistočne Evrope a istovremeno u skladu je sa međunarodnim standardima finansiranja i izveštavanja. Svoju objektivnost u proceniteljskim radovima postižemo pomoću opširnih znanja, veština i upotreba uobičajenih i alternativnih metodologija. Shodno tome, nasa korporativna politika je da koristimo koliko god je neophodno metodologija da bi se iskristalizovala procenjena vrednost objekta i dobio objektivan i nepristrasan rezultat.
Troškovni pristup – utvrdjuje troskove zamene postojeceg objekta pri tekucim cenama i troskovima. U ove kalkulacije uključeni su: procena zemljišta, troškovi zamene ili reprodukcije poboljsanja objekta kao i iznos izgubljene vrednosti nastale usled habanja i starenja objekta.
Komapartivni pristup – vrednost se određuje proučavanjem prodajnih cena sličnih objekata u relevantnom vremenskom periodu. Takođe, u obzir ulaze i pregledi ugovora o prodaji i objekti koji su u fazi prodaje.
Pristup kapitalizacije prihoda – kapitalizuje tok prihoda u indikatore vrednosti. Ovakav pristup uglavnom se koristi prilikom procena objekata koji generišu prihode kao što su na primer poslovni i maloprodajni objekti. Ovaj pristup koristi predviđanja budućeg slobodnog toka gotovine i diskontuje ih u sadasnju vrednost (neto sadasnja vrednost). Primenjuju se i stope prinosa na trzistu (ili diskontne stope) u budućim tokovima gotovine (kao što su iznosi godišnjih prihoda i tipični paušalni obrti u slučaju eventualne prodaje objekta) kako bi se dobili indikatori sadasnje vrednosti.
Kao što je već pomenuto, specifični objekti imaju različite determinante procena koje je potrebno razmotriti alternativno u cilju definisanja realnih vrednosti na tržištu. Stoga, Modern Building Concept koristi specifične međunarodne metodologije, kao i alternativno razvijene sofisticirane finansijske modele:
Pristup odnosa investicije i prihoda – koristi se za objekte koji imaju osobine generisanja gotovine (komercijalni, stambeni za izdavanje, poslovni). Ovaj metod predstavlja kombinaciju glavnih varijabli poznatih na tržištu (slično komparativnom pristupu) i diskontovanog toka gotovine kao alata koji kapitalizuje neto operativne troškove u budućim slobodnim tokovima gotovine.
Profitni pristup – primenjuje se za objekte koji su na prodaju i kod kojih je nivo evidentnosti cene mali, kao na primer kod hotelskih objekata, restorana i staračkih domova. Prosečni operativni prihodi iz prethodnih godina kapitalizuju se korišćenjem odgovarajućih stopa prinosa. S obzirom da podaci koji se koriste u ovom modelu ne proizilaze iz tržišta, prilagođavanja se vrše u cilju definisanja precizne tržišne vrednosti.
Rezidualni pristup – omogućava procenu maksimalne vrednosti koju potencijalni investitor može ponuditi za trenutno stanje objekta u vezi sa razmatranjem implementacije budućeg projekta. Rezidualni metod se implementira u slučaju određivanja vrednosti objekta koji je predmet budućeg projekta u razvoju, ekspanziji, modernizaciji ili nekoj drugoj fazi poboljsanja. Vrednost imovine može biti specifikovana na osnovu samog zemljišta, na osnovu zemljišta i objekata koji se na njemu nalaze pre faze unapređivanja istih ili na osnovu odvojenih komponenti zemljišta. Vrednost se definiše na osnovu razlike vrednosti objekta u fazi dostizanja planirane implementacije i vrednosti troškova implementacije projekta (troškovi izgradnje, dizajna i nadzora, troškovi obezbeđivanja finansiranja i predviđeni profit investitora). Ostatak predstavlja vrednost objekta na dan procene.